U fokusu - Srbija

Krediti za oporavak privrede od virusa biće jeftiniji

Narodna banka Srbije je nesumnjivo sledila politiku najvažnijih centralnih banaka poput američkog FED-a i Evropske centralne banke, koje su to već učinile.

Da li je to dovoljno i ima li naša glavna banka još neke mogućnosti da pomogne privredi? Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je to dobra mera, ali da nije siguran koliko može da pomogne. Teorijski, Narodna banka može da smanji obavezne devizne rezerve. Međutim, kako ih je ranije već smanjivala, došla je do granice kada to više nije moguće.

– Razmere pada privredne aktivnosti još ne možemo da procenimo. Ova kriza je drugačija od drugih, i to ne samo zbog virusa korona. Tržišta su i pre toga bila zagrejana zbog prevelikog rasta cena akcija koji je bio uzrokovan brojnim faktorima, ali ne i privrednim rastom. Sada se taj balon izduvava – kaže Živković.

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da je potez Narodne banke u pogledu smanjivanja glavne kamate dobar, ali smatra da neće moći previše da sanira posledice virusa po privrednu aktivnost.

– Ideja je da pojeftine dinarski krediti i da preduzeća izaberu njih zbog manjeg rizika. Videćemo kakva će biti reakcija banaka i da li će one smanjiti cenu zajmova, jer ih ne čini samo bazna kamata. Sem toga, pitanje je i tražnje za njima, da li će se preduzeća zaduživati – kaže Radosavljević.

Narodna banka, kaže on, nije mogla ništa više da uradi, ali može vlada, koja, po njegovom mišljenju, treba precizno da odmeri kome treba dati pare, jer nije poenta pare samo potrošiti. Ključ za pomoć nalazi se u rukama države i treba videti kome i kada se mogu dati finansijske olakšice ili direktne subvencije ili odložiti plaćanje obaveza, poreza.

– Ako privreda ne bude radila, neće imati ko da plati porez. Biće problema i sa likvidnošću preduzeća. Takođe, smanjuje se tražnja. Za sada znamo da su najviše pogođeni turizam i transport – kaže Radosavljević.

Narodna banka je saopštila da smanjenjem referentne kamate u uslovima niskih inflatornih pritisaka dodatno podržavaju kreditni i privredni rast. Kretanja na svetskom finansijskom tržištu poslednjih dana su pod snažnim uticajem širenja virusa korona – svetske berze su u padu, a rastu cene sigurnih oblika ulaganja, poput zlata ili državnih hartija od vrednosti razvijenih zemalja. Povećana neizvesnost predstavlja rizik po globalni ekonomski rast, usled čega relevantne svetske institucije smanjuju prognoze rasta svetske ekonomije za tekuću godinu.

U ovakvim uslovima, vodeće centralne banke u svetu (Federalne rezerve SAD, Banka Engleske, Banka Kanade i Banka Australije) prethodnih dana su smanjile svoje osnovne kamatne stope i objavile da su spremne da preduzmu sve raspoložive mere u cilju sprečavanja negativnih posledica širenja virusa korona po globalni ekonomski rast. Slične aktivnosti u relaksaciji monetarnih politika očekuju se i od drugih centralnih banaka (pre svega Evropske centralne banke). To bi trebalo da doprinese smanjenju neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i zadržavanju povoljnih uslova finansiranja u narednom periodu.

– Odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike Izvršni odbor je doneo imajući u vidu domaće faktore, pojačane rizike iz međunarodnog okruženja u pravcu nižeg globalnog rasta i ocenu da su inflatorni pritisci po tom osnovu dodatno ublaženi u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju. Narodna banka svakodnevno pažljivo prati kretanja na međunarodnom tržištu i procenjuje njihov mogući uticaj na domaću ekonomiju. U skladu sa tim, spremni smo da i u narednom periodu blagovremeno reagujemo svim raspoloživim instrumentima kako bi eventualni negativan uticaj pomenutih globalnih kretanja na domaću ekonomiju bio sveden na najmanju moguću meru.

Puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biće nastavljena, što će omogućiti očuvanje ostvarene makroekonomske stabilnosti i smanjenje negativnih efekata dešavanja u međunarodnom okruženju – navode u NBS.